See other templatesSee other templates

imam devojčicu 2 godine i 9 meseci, koja još uvek ne govori. Njena situacija je pomalo komplikovana, jer sluša četiri jezika. Svoju prvu reč, mama, rekla je sa 4 meseca, a ubrzo potom i reč ko. Sa 6 meseci čula je prvi put slovački (tata je slovak) i tada je neko vreme prestala govoriti. Jedina reč koju je uvek govorila je ajde (hajde). Kada je napunila godinu dana preselili smo se u Nemačku  i  od tada svakodnevno sluša tri jezika kod kuće, jer muž i ja govorimo engleski međusobno, ali nikada se njoj ne obraćamo na engleskom. Kada je napunila 2 godine upisali smo je u vrtić i od tada intenzivno sluša i nemački. Mislim da joj je primarni jezik ipak srpski, jer pesmice i crtiće uglavnom gleda na hrvatskom ili srpskom jeziku. Ona komunicira pokazivanjem. Sve što želi pokaže prstom uz uzvik e ili a. Njen tata se ponašao na isti način i progovorio je tek sa 3 godine. Kada bi na primer htela  gledati neki poseban crtić ili čuti pesmu, ona bi potražila u svojim knjigama sliku, pokazala šta želi, sačekala da mi izgovorimo tu reč i pokazala prema kompjuteru. Ona razume i srpski i slovački. Odgovara na naše naredbe tipa da donese nešto, stavi na određeno mesto, potraži ispod kreveta, stola. Voli birati šta da obuče, zna se skinuti, uz pomoć i obući, jede samostalno, pere ruke samostalno. Zna mnogo reči na oba jezika, ali samo da ih pokaže, i razume nas šta joj govorimo. Zna pokazati i prepoznati 10  brojeva, 8 boja, 6 slova. Slova je u poslednje vreme interesuju. U stanju je da poveže boju sa predmetom koji već poznaje. Na primer na pitanje gde je crveni auto, pronaći će ga i pokazati. Sa 2.5 godine, kada smo bili u poseti baki, rekla je svoju prvu rečenicu "i ja idem", i počela govoriti vidiš pokazujući prstom, ali je onda i to prestalo kad smo se vratili u Nemačku. Od tada često čujemo da izgovori neku novu reč (boji, vrtić, cveće, hvala...) ali i dalje ne želi ponoviti, niti odgovoriti na pitanje. Uglavnom skloni pogled ako tražim od nje odgovor. Inače, u ostalim slučajevima gleda nas u oči. Voli slagalice, knjige, lego kocke, memorije, crtati, igre s loptom, plesati, plivati, obožava ići u park i uopšte biti napolju, ljuljati se, spuštati niz tobogan. Isprobava ravnotežu, šeta po mostovima koji se pomiču ili po mrežici, koji se često  nalaze u parkovima za decu. Ona jeste oprezna, jer je to poprilično visoko, ali želi pokušati i uspeva u tome. Inače je zainteresovana za svet oko sebe. Prepoznaje sebe na slikama, kao i ostale ljude koje poznaje. Zna gde šta stoji i uzeće sama kad nešto želi. Oponaša kućne poslove. Voli sa mnom praviti kolače, mutiti, isprobavati nove stvari. Sama će tražiti da se obriše ako se uprlja. Ljudi koje ne poznaje se uglavnom u početku boji,  i potrebno joj je do pola sata da se oslobodi i počne neverbalno komunicirati sa njima. Decu obožava i uvek ih rado pokazuje uz uzvik e ili a. Voli društvo. U vrtiću učestvuje u svim aktivnostima. Crta, pleše sa decom držreći se za ruke, sedi u krugu i oponaša pokrete kad pevaju pesme. Ima dvoje dece s kojima se, kako kažu vaspitačice, baš sprijateljila. Nekad ide i u drugu grupu da se igra s tom devojčicom. Vozi bicikl bez pedala, autić..u stanju je da upravlja. U vrtiću su nam rekli da misle da je autistična jer se ne ponaša u skladu sa svojim uzrastom i da ne učestvuje u zajedničkim aktivnostima sa ostalom decom, recimo kad se grupno igraju i smeju, ona se ne priključuje i  igra se sama. Rekli su nam i da trči sa podignutim rukama, da često govori lalala, mamama što rade deca od godinu dana. Kod kuće ona priča non stop na svom jeziku, a lalala i mamamama dugo nisam čula da izgovara. Ponekad u vrtiću vrti poklopac. Kod kuće to recimo odavno ne radi. Kada joj druga deca oduzmu igračku, ona ne reaguje, nego uzme drugu i igra se sa njom. Uglavnom je uvek dobro raspoložena i voli ići u vrtić. Kada je sretna ona maše snažno rukicama i vikne e ili a. Mi smo se posavetovali sa 2 pedijatra koja su isključila autizam, i rekli da budemo strpljivi što se govora tiče. Napravili smo i govorni test i zaključili su da razume, čuje, sluša i reaguje na naredbe, a da je proces govora otpočeo. Trebamo se javiti ponovo kad navrši 3 godine. Oni misle da mi reagujemo uvek i brzo na njeno e-a, što jeste tačno, i onda ona ne oseća potrebu da govori. A ja opet imam utisak da ona još ne ume da govori i da još uvek uči. Kad god sam probala da se pretvaram da ne znam šta hoće, ona bi sat vermena pokušavala sa e-a i znakovima, a onda bi odustala.  Ono što sam ja mogla primetiti u kontaktu sa drugom decom jeste da rado ode s njima u sobu da se igra, vijaju se, trče zajedno, ali ne ume još da se igra s njima s igračkama, ali će na primer sedeti i gledati zajedno crtić, skakti, bacati se po krevetu, valjati skupa, smejati. Kada se u sobi nalazi puno odraslih ljudi, ne oseća se slobodno i uglavnom traži da sedi u mom krilu. Noću se često budi, jednom sigurno, a ponekad i do 3 puta. Uspavljuje se igrajući se sa mojom rukom. Prohodala je sa 11 meseci, a mahati i pljeskati ručicama znatno kasnije. Mislim negde između prve i druge godine. Trudnoća je bila uredna, porođaj bez problema, a ocena je bila 10. Molim Vas za Vaše mišljenje. Da li ima znakova autizma kod moje devojčice?

Draga majko,

Vrlo detaljno ste opisali svoju djevojčicu i sve faktore koji utječu na njen razvoj. Postoji velika vjerojatnost da je višejezična okolina i preseljenje u drugu državu značajno utjecalo na njen govorno-jezični razvoj i na socio-emocionalni razvoj, pa stoga ona pokazuje neke znakove autističnog ponašanja. Djeca u prve tri godine, a posebno tijekom druge godine života vrlo su osjetljiva na promjene doma i okoline, i mogu reagirati regresom u ponašanju. Vjerojatno je da se to desilo Vašoj djevojčici i da je to njen obrambeni mehanizam. Nova, a posebno višejezična okolina, ne doprinosi njenom govorno-jezičnom razvoju. Čini se da Vaša djevojčica ipak napreduje i postoji mogućnost da će s vremenom svladati više jezika, moguće i nadoknaditi razvojno zaostajanje. Ipak postoji i mogućnost da bez stručne intervencije to neće moći. Važno je naglasak staviti ne samo na razvoj govora i jezika, već i na socijalizaciju i razvoj bazične sigurnosti (emocionalni razvoj), zbog nedostatka koje se ona u vrtiću povlači i pokazuje regresivno ponašanje. Preporučila bih Vam knjigu: Dijete s posebnim potrebama - poticanje intelektualnog i emocionalnog razvoja od Greenspana, Stanleya i Wieder. Raspitajte se gdje se može dobiti stručna pomoć tamo gdje živite. Nije primjereno da na temelju opisa djeteta isključujem autizam ili tvrdim da jest. Stoga Vam svakako preporučujem da nastavite s dijagnostičkim procesom i stručnim praćenjem Vaše djevojčice.

Go to top
JSN Boot template designed by JoomlaShine.com